Kubanski pezos je najslabiji u odnosu na američki dolar od 1990-ih godina, rekao je u nedjelju stručnjak za praćenje valuta, dok se komunističko ostrvo bori kroz najgoru ekonomsku krizu od pada sovjetskog bloka.
Sada je potrebno 150 kubanskih pezosa za kupovinu jednog američkog dolara i isto toliko za kupovinu eura, na neformalnom tržištu valuta, prema nezavisnom časopisu El Toque, koji objavljuje dnevni listing nezvaničnih kurseva.
“Kurs je odraz smanjenja nacionalne proizvodne aktivnosti, oskudice, monetarne neravnoteže i očaja”, rekao je za AFP kubanski ekonomista Pavel Vidal koji radi u Kolumbiji.
Kuba prolazi kroz najgoru ekonomsku krizu od 1990-ih, praćenu nestašicom hrane i lijekova i svakodnevnim nestankom struje.
Kubanski pezos je krajem sedmice dostigao najnižu tačku od 150, blago skliznuvši sa prethodnog kursa od 148 pezosa za dolar.
Centralna banka Kube, pokušavajući da zakoči devalvaciju pezosa, prošlog mjeseca je počela trgovati po fiksnom paritetu od 120 pezosa u državnim mjenjačnicama – po istom kursu koji je tada preovladavao na neformalnom tržištu.
Vrijednost dolara je naglo porasla u januaru 2021. nakon što je centralna vlada u Havani objavila mjere finansijske reforme i postavila zvanični kurs na 24 pezosa.
To je pokrenulo spiralu troškova, pri čemu je stopa inflacije dostigla 70% do kraja 2021.
Ekonomista Vidal je rekao da je razumljiv “očajnički” napor vlade da dobije stranu valutu za plaćanje uvoza i podršku proizvodnim aktivnostima.
“Međutim, berzansko tržište nije pravi način”, dodao je.
Fiksna stopa od 120 pezosa za dolar “neće funkcionisati u ekonomiji koja nastavlja da trpi krizu platnog bilansa” i gdje zastarjeli sistem električne energije dovodi do redovnih nestanaka struje.
