„Teško je izdvojiti jednu riječ koja bi bila dovoljno sveobuhvatna da u potpunosti opiše cjelokupnu situaciju – možda ‘nepredvidiva'”.
Tim riječima Amra Čučić iz Sarajeva opisuje situaciju sa korona virusom u njenom gradu.
I stanje je upravo takvo – nepredvidivo i komplikovano – ali ne samo u Sarajevu, već u čitavoj Bosni i Hercegovini, zemlji sa čak 13 ministarstva zdravlja.
Prijestolnica BiH tokom marta bila je žarište žestokog talasa korona virusa, koji joj je donio rekordan broj zaraženih i preminulih.
„Epidemiološki pik je bio sredinom mjeseca i ogroman je bio pritisak na ljekare”, kaže Arman Šarkić iz Kriznog štaba i Ministarstva zdravlja kantona Sarajevo.
„Jedva smo uspjeli da sačuvamo funkcionalnost zdravstvenog sistema”, dodaje sarajevski infektolog Ednan Drljević.
Epidemiološka situacija se u međuvremenu znatno poboljšala, ali pitanje imunizacije baš i ne.
Zbog čega vakcine teško kreću na komplikovani put do Bosne i Hercegovine?
Život u Sarajevu u doba korone
Jovana Janjić iz Beograda je prilično hrabra.
Zdravstvena kriza koja je potpuno blokirala čitav svijet nije je spriječila da promijeni ne samo grad, već i zemlju u kojoj živi – preselila se u Sarajevo.
U gradu koji je Valter branio – i odbranio – Jovana i njen muž su otvorili restoran i dobro im je krenulo, uprkos svemu.
Međutim, sve se promijenilo krajem februara, kada je krenuo jak talas korona virusa.
Krizni štab kantona Sarajevo je 20. marta zatvorio sve ugostiteljske objekte, a uveden je i policijski čas koji traje od devet uveče do pet ujutru.
„Ljudi su se mnogo uplašili”, kaže Jovana, dodajući da je u svim razgovorima sa Sarajlijama postojala samo jedna tema – vakcina.
„Svi sa kojima sam pričala su vakcinisani u Beogradu, neki i prije dozvole srpskih vlasti da dođu…
„Nalazili su, kako ovde kažu, štele“, dodaje ona.
Melisa Mešan iz Sarajeva, inženjerka elektrotehnike, ipak kaže da su se ljudi brzo prilagodili, pa je manje bilo i straha.
„Živjelo se koliko-toliko normalno, izlazili su ljudi, družili se, išli u teretanu. Onoliko koliko Krizni štab dozvoljava”, navodi.
Zbog čega je došlo do takvog pogoršanja situacije?
Stručnjaci kažu – zbog novih i opasnijih sojeva korona virusa, ali i skijaške sezone.
„Tokom zime je sve podsjećalo na olimpijsko Sarajevo iz 1984. godine – grad je bio pun ljudi iz Beograda, Zagreba, Pule, Rijeke”, kaže Šarkić.
Zdravstveni zvaničnici tvrde da ništa nisu mogli da urade da to spriječe.
„Čak i da smo zatvorili Bjelašnicu – planinu nedaleko od Sarajeva – skijaši bi otišli 30 kilometara dalje na Jahorinu i skijali se”, kaže epidemiolog Ednan Drljević.
Iako blizu, Jahorina je u opštini Pale i u drugom entitetu – Republici Srpskoj – gdje se Krizni štab Sarajeva ništa ne pita.
Međutim, kako navode, mjerama je polako oborena pandemijska kriva.
Prvo su otvorene bašte, a situacija se u međuvremenu toliko poboljšala da, od nedavno, restorani i kafići goste mogu da primaju i u zatvorenom prostoru.
„Jedino što nedostaje su vakcine”, kaže Šarkić.
Zajedništvo
Ednan Drljević, infektolog
Ne možemo mi u Sarajevu ništa da uradimo, ako u Republici Srpskoj bukti pandemija.
Ne mogu ni Srbija i Hrvatska, ako je u Bosni haos.
Zavisimo jedni od drugih u čitavom svijetu, a kamoli u našem regionu.
Pa ne može niko da postigne rezultat dok se problem u najbližem okruženju ne riješi, ne može ništa bez zajedništva.
Nadam se da će struka da prevlada i da riješimo taj problem, a poslije, kada ga riješimo, neka oni (političari) rade šta hoće.
Zašto nema vakcina?
Ovde na scenu stupa komplikovanost Bosne i Hercegovine.
BiH je Dejtonskim sporazumom, kojim je 1995. godine okončan rat, podijeljena na Federaciju i Republiku Srpsku – obje imaju zasebno Ministarstvo zdravlja, uz posebni Distrikt Brčko.
Zasebna ministarstva zdravlja ima i svaki od 10 kantona koji čine Federaciju, a ne postoji ministarstvo koje je za to pitanje nadležno na nivou cijele države.
„I svi oni godinu dana ne znaju ko treba da nabavi ni jednu jedinu vakcinu”, kaže Jasenko Karamehić, imunolog iz Sarajeva.
„Ako išta dobro ima od ove pandemije, onda je to što je potpuno ogolila sistem i vlast da su nesposobni, nefunkcionalni i neodgovorni”, dodaje on.
Šarkić kaže da kantoni ne mogu da uvoze vakcine, već je to nadležnost federalnog i državnog nivoa.
Međutim, kako navodi, osjetilo se da tu „nema dovoljno direktnosti”, kao i da je došlo do „prebacivanja odgovornosti i igranja ping-ponga”.
„Znali smo i ranije da postoji dosta manjkavosti zbog paralelnih sistema, ali su se oni u epidemiji pokazali u punoj raskoši”, navodi Šarkić.
Goran Čerkez, pomoćnik ministra zdravlja Federacije BiH, kaže da vakcina nema u većem broju zato što se vjerovalo u Kovaks mehanizam.
Reč je o programu Ujedinjenih nacija za raspodjelu vakcina, namenjenom siromašnim zemljama, koje bi teško mogle same da dođu do vakcina.
„Bosna i Hercegovina je u potpunosti platila te vakcine i očekivali smo da ćemo ih brzo dobiti, ali je to podbacilo”, navodi.
On zato smatra da je nadležnost nabavke vakcina na državi, koja je potpisala Kovaks program, a ne na Federaciji.
Federacija za to vrijeme, dodaje, pokušava sama da nabavi vakcine, ali kaže da je to veoma teško sa nivoa regije.
Iz Veća ministara, koje je poput Vlade BiH, kao i Ministarstva civilnih poslova nisu odgovorili na pitanja BBC-ja o nabavci vakcina.
Nešto vakcina je u BiH ipak stiglo – više od 70.000, kaže Čerkez – ali preko donacija Srbije, Turske, Slovenije i Kine, a ljudi su se u međuvremenu snalazili kako su umjeli.
Amra Čučić, na primer, poznaje nekoliko ljudi koji su zbog doze zaštite od korone otišli na izlet u Beograd.
„Utisci su pozitivni, kažu da je sve prošlo u najboljem redu, ali je veoma poražavajuće da su naši građani spas morali da traže van naše domovine”, navodi ona.
Politika
Situacija u BiH je komplikovana, ali ima i onih koji se trude da ona bude još komplikovanija, smatraju neki sagovornici BBC-ja.
Infektolog Drljević smatra da je sve dio „političke igre u koju smo svi upali”.
„Mislim su neki u početku htjeli su da dokažu da je zemlja nefunkcionalna, ali su prešli granicu zbog koje svi ispaštamo”, kaže.
Karamehić je direktniji.
Ne želi, kaže, da učestvuje u političkim prepucavanjima, ali je „očito da Republika Srpska želi da pokaže da BiH ne može da opstane”.
Milorad Dodik, lider Republike Srpske, bezbroj puta je govorio o nefunkcionalnosti BiH, kao i o tome da RS treba da se otcijepi, što uvijek izazove burne reakcije bošnjačkih i hrvatskih zvaničnika.
Alen Šeranić, ministar zdravlja Republike Srpske, kaže za BBC da teza o buri u BiH zbog nedostatka vakcina „ne važi i za Republiku Srpsku”.
Kako navodi, Republika Srpska je potpisala ugovor za 400.000 doza Sputnjika V, od čega im je stiglo oko 75.000 doza, a u maju treba da im stigne 160.000 doza kineske Sinofarm vakcine.
Zbog čega onda BiH nije nabavila više vakcina?
„To je pitanje za Federaciju koja je, prema Ustavu BiH, nadležna za nabavku na svojoj teritoriji”, kaže.
Kada će stići nove vakcine?
Gotovo 40 godina poslije Zimskih olimpijskih igara u Sarajevu, kada je ugostila hokejaše i klizače, hala Zetra dobila je nove goste – ljekare i penzionere.
„Od srijede je hala otvorena za vakcinisanje starijih od 75 godina”, kaže Šarkić.
Riječ je o 12.500 doza vakcine AstraZeneka koje je BiH dobila od Srbije.
„Imamo još Sinovak vakcina, to je donacija Turske, a njima cijepimo nepokretne pacijente, kojih je nekoliko hiljada”, dodaje on.
Goran Čerkez iz Ministarstva zdravlja Federacije BiH, kaže da će u zemlju uskoro stići 100.000 Fajzer vakcina.
On se i dalje uzda u Kovaks i Evropsku uniju, iako njih mnogi kritikuju.
„Pa ja već šest meseci pričam da je Kovaks mrtvo slovo na papiru”, kaže Karamehić.
„Kolektivni programi za siromašne, gdje veliki i bogati peru savest, nikada nisu donijeli dobro – ne mogu da pomognu ni sebi, a kamoli drugima”, dodaje.
Kako kaže, političari iz BiH su direktno odgovorni za veliki broj preminulih od korone u 2021. godini i neko će za to morati da položi račune.
„Od Nove godine obećavaju pošiljke vakcina koje ne dolaze, a niko od njih ostavke nije dao, niti se osjeća odgovornim”, navodi.
Drljević dodaje da je Evropa pokazala da „nema empatije ni za koga”, dok Šarkić smatra da Kovaks „očigledno nije bio ravnopravan prema svima”.
„Činjenica je mi još uvek radimo vakcinama koje su humanitarnog karaktera, što je žalosno”, navodi.
Šta dalje?
To niko ne zna, a naročito ne ljudi u Bosni i Hercegovini, iako se epidemiološka situacija polako normalizuje.
Amra Čučić kaže da se većina sada pridržava mjera, iako ima onih koji ignorišu postojanje pandemije.
„Nisam uplašena, ali sam oprezna, zaista dajem maksimum da zaštitim i sebe i ljude sa kojima sam u kontaktu”, kaže.
Jovana Janjić i njen restoran nadaju se da će uskoro sve biti bolje.
„Sve je isto kao u Beogradu – umre neko poznat, pa se ljudi uplaše i smire na sedam dana, onda se zaboravi i tako u krug”, navodi.
Da li se plaši?
„Kako ne, paranoično”, kaže uz osmijeh.
Ljekari upozoravaju da se mjere moraju poštovati, ali im je laknulo kada su primili vakcine.
„Dok se to nije desilo, svaki put kad idemo u bolnicu je bilo kao da igramo ruski rulet… Nije to psihički prijatno”, kaže Drljević.
U međuvremenu se, kao i drugi, sjeća onih kojih zbog korona virusa više nema.
„Evo sada idem u Mostar, odakle sam porijeklom”, kaže kratko.
„Jedan od mojih starih drugova je preminuo od korone, na putu sam i baš i razmišljam o njemu”, dodaje.
Ide lijepo vreme, ljudi će sve više biti napolju, tako da je novi talas poput onog u martu malo vjerovatan, kažu zdravstveni zvaničnici.
„Cilj je samo vakcinisati što više ljudi za što kraće vreme, onda virus neće imati više gdje”, kaže Karamehić.
„Izrael se tako vratio normali, a kada će Bosna i Hercegovina? Iduće godine?
„Bez vakcina možemo samo da pričamo o agoniji koja se nastavlja”, dodaje.
