Naslovnica Nauka & Tehnologija TEHNOLOGIJA: Kina planira da izgradi MAMUTSKI svemirski brod ­čś«

TEHNOLOGIJA: Kina planira da izgradi MAMUTSKI svemirski brod ­čś«

0
svemirski brod

Titanska letjelica bi trebala da bude KILOMETAR duga─Źka ­čĄ»

Kina istra┼żuje na─Źine kako da izgradi mega-veliki svemirski brod koje do jednog kilometra duga─Źkog. Ali, koliko je realna ta ideja i ─Źemu bi koristio TOLIKI svemirski brod?

Projekat je dio ┼íireg poziva za pokretanjem istra┼żivanja od strane National Nature Science Foundation of China.┬áTo je organizacija kojom upravlja dr┼żava kroz Ministarstvo nauke i tehnologije. Sumarum istra┼żivanja je objavljen na veb stranici organizacije, gdje je brod opisan kao “glavni i strate┼íki aeoro-kosmi─Źki alat za budu─çnost i kori┼í─çenje svemirskih resursa, istra┼żivanje misterija univerzuma i mjesto za ┼żivot u orbiti”.

Organizacija ┼żeli da nau─Źnici pokrenu istra┼żivanja u nove tehnologije, laki dizajn svemirskih brodova i stvaranje novih metoda koji bi ograni─Źili koli─Źinu materijala potrebnoig za izgradnju kao i materijala koji bi morao da se transportuje u orbitu gdje bi se brod i gradio. Ako bi uspio da obezbijedi finansije, projekat bi trajao pet godina i dobio 2,3 miliona dolara.

Iako sve ovo do sada napisano zvu─Źi posve kao nau─Źna fantastika, biv┼íi tehnolo┼íki ┼íef┬áNASA┬áMejson Pek je jasno izjavio da ideja nije nimalo luda kao i da je izazov vi┼íe pitanje in┼żenjeringa nego nauke. Drugim rije─Źima treba samo smisliti kako izgraditi. Kako je sam rekao:

“U potpunosti je mogu─çe to uraditi. Svi problemi koji se mogu susresti nisu nimalo nemogu─çi za rije┼íiti, ve─ç su samo veliki u svojoj kvantitativnoj masivnosti.”

Ubjedljivo najve─çi izazov bi bila cijena, najvi┼íe zbog enormne cijene lansiranja objekata i opreme u svemir. Me─Ĺunarodna svemirska stanica, koja je samo 110 metara ┼íiroka, ko┼ítala je oko 100 milijardi dolara da se izgradi. Stoga, konstruisati ne┼íto 100 puta ve─çe bi bio, u najmanju ruku, ozbiljan izazov za bud┼żet i najbogatije zemlje.

Vi┼íe stvari zavisi od tipa strukture koju Kina planira da izgradi.┬áMe─Ĺunarodna svemirska stanica┬áje puna opreme i dizajnirana je da bude stani┼íte ljudima, ┼íto drasti─Źno pove─çava njenu masu. Kako Pek ka┼że:

“Ako se pri─Źa o strukturi koja je samo duga─Źka i nije gabaritna, tj. previ┼íe te┼íka, onda je to potpuno druga pri─Źa.”

Napredne tehnike gradnje bi tako─Ĺe mogle da obore cijenu stvaranja ovakvog Levijatana u svemiru.┬áKonvencionalni pristup bi bio da se komponente izgrade na Zemlji, a potom sastave poput lego kockica u orbiti.┬áMe─Ĺutim, tehnologija 3D ┼ítampanja bi mogla da rije┼íi ovaj problem, jer bi se veliki broj komponenata mogao na─Źiniti upravo u orbiti – elimini┼íu─çi potrebu za transportom.

Jo┼í ve─çi bonus u izgradnji i drasti─Źno olak┼íanje bi bilo kada bi se sve sirovine dopremale sa Mjeseca, koji ima maju┼ínu gravitaciju (u pore─Ĺenu sa Zemljom), ┼íto zna─Źi da bi lansiranje i prenos materijala mnogo lak┼íi i jeftiniji. Ipak, ova opcija zahtijeva prvo izgradnju potrebne infrastrukture na Mjesecu – ┼íto zna─Źi da nije brzo re┼íenje.

VELIKI BRODOVI, VELIKI PROBLEMI

Struktura toliko masivnih proporcija ─çe tako─Ĺe imati i specifi─Źne probleme.┬áKada god je svemirska letjelica pod uticajem sile (koje god), da li uslijed manevrisanja u orbiti, ili uslijed spajanja sa drugim vozilom, kretanje prenosi energiju na strukturu broda – tjeraju─çi je da vibrira i da se krivi. Sa tako velikom strukturom, vibracijama bi trebalo mnogo vremena da se primire, ┼íto zna─Źi da bi brod zahtijevao dizajniranje i ugradnju upja─Źa vibracija ili sli─Źne neke tehnologije.

Tako─Ĺe, dizajneri takvog mamutskog broda bi pa┼żljivo morali da balansiraju u mnogim stvarima, kao na primjer u tome na kojoj visine ─çe se brod nalaziti u orbiti?┬áNa ni┼żim visinama,┬ádodir sa spolja┼ínjim slojevima atmosfere stvara otpor i usporava letjelicu,┬á┼íto zahteva konstantno paljenje motora da bi se odr┼żala potrebna brzina. Ovo je ve─ç problem na┬áMe─Ĺunarodnoj svemirskoj stanici, ali za toliko ve─çu strukturu zahtijevalo bi daleko ve─çu koli─Źinu energije kao i goriva.

Sa druge strane, pozicioniranje broda visoko u orbiti je daleko skuplje. Pride, nivoi radijacije dramati─Źno rastu kako se udaljavate od atmosfere Zemlje – ┼íto je ogroman problem za svaki svemirski brod koji planira da u sebi nosi ljude.

Dok je izgradnja takve strukture zasigurno tehni─Źki mogu─ça, nije ispativa u prakti─Źnom smislu. Kako obja┼ínjava┬áMajkl Lembek, profesor aeronauti─Źkog in┼żenjeringa na Univerzitetu┬áIllinois:

“To je kao kada bi pri─Źali o izgradnji zvjezdanog broda Enterprise. Fantasti─Źno je, ne i realno mogu─çe, ali zabavno za razmi┼íljati i nimalo prakti─Źno za na┼í trenutni nivo tehnologije. Posebno kada ufaktori┼íemo cijenu cijelog poduhvata.”

Sobzirom koliko je bud┼żet mali (samo 2,3 miliona dolara), cilj poziva je samo da se uradi akademska studija izvodljivosti i ispipaju konture projekta, kao i da se identifikuju svi tehnolo┼íki nedostaci.

Pored klasi─Źnog pitanja izvodljivosti, ostaje i ono nimalo manje va┼żno:┬á─Źemu bi slu┼żila takva grdosija?

Prema profesoru Lembeku,┬áu igri je sve od svemirskih manufaktura (koje bi iskoristile sve pogodnosti mikrogravitacije i izobilja solarne energije, da bi se fabrikovali visokotehnolo┼íki proizvodi poput poluprovodnia, opti─Źka oprema ili habitati za ljude.

Me─Ĺutim, ┼íta god da se proizvodi cena odr┼żavanja takve fabrike bi bila astronomska.

Kako pojašnjava Lembek:

Me─Ĺunarodna svemirska stanica nas ko┼íta preko 3 milijardi godi┼ínje. Pomno┼żite to vi┼íe desetina puta i sve ─çe vam postati jasno. Sve postaje ogromna investicija za koju je te┼íko osigurati toliki i stalni priliv novca.

Ipak, vjerovatno ─çe takav gigant u orbiti najvi┼íe u─Źiniti za nauku. Svemirski teleskop tolike veli─Źine bi najverovatnije bio sposoban da vidi obrise na povr┼íini drugih planeta u drugim solarnim sistemima.

Sve u svemu, ostaje da vidimo ┼íta su jo┼í Kinezi naumili. ­čŤ░

Redportal

 

Prethodni ─ŹlanakKurc: Zaklju─Źavanje za nevakcinisane uskoro
Naredni ─ŹlanakBoris Johnson najavio pove─çanje poreza

OSTAVITI ODGOVOR

Molimo unesite komentar!
Ovdje unesite svoje ime